Bila jednom jedna koza koja je sa troje dece živela u kućici u šumi. Svakog jutra odlazila bi u potragu za travom i biljem za svoje malene. Zatvorila je vrata i upozorila svoju decu da ih nikome ne otvaraju jer u šumi živi ogroman medved.

Jednog dana, koza se šetala šumom kada je ugledala osu koja je upala u potok. Pružila je svoje prednje kopito u vodu i pomogla osi da se skloni.

„Ja sam samo obična osa, ali možda bismo i moje sestre i ja mogle da vam pomognemo, jednog dana. Ako vam ikada zatreba, pozovite nas u pomoć.'

Kada je koza stigla kući, pokucala je na vrata i povikala: „Ja sam, vaša mila majka, vratila sam se sa hranom. Deco moja draga, molim vas pustite me unutra!"

Tri jarete otvoriše vrata. Ali nedaleko, gladni medved je slušao.

Kada je koza sutradan ponovo otišla u potragu za hranom, medved se prikrao do kuće, promenio glas i povikao: „Ja sam, vaša mila majka, vratila sam se sa hranom. Deco moja draga, molim vas pustite me unutra!"

Tri mala jareta su mislili da im se majka vratila kući iz šume i otvorili su vrata.

Kakav su šok doživeli kada je medved stao pred njih širom otvorenih usta. U panici su pobegli i sakrili na tavan. Kipteći od besa, medved ih je tražio po celoj kući.

Kada je koza došla kući, videla je otvorena vrata i čula svoju decu kako viču sa krovnog prozora: 'Medved je u kući!'

Koza otrča pravo u osinje gnezdo. „Drage moje ose, moja jadna deca su zarobljena. Medved je u našoj kući i moje bebe ne mogu da pobegnu!"

Ose su odmah doletele, opkolile medveda i ubadale ga gde god su mogle.

Medved je zaurlao i pobegao u šumu, a za njim i ose. Trčao je sve dalje i više se nije vratio.

Koza i njena deca su igrali i pevali ispred njihove kućice:

Beži, Medo! beži, Medo!

Nećeš se vratiti da nas još jednom napadneš

Tvoja fuza boli, od silnih žaoka

Našim prijateljima osama ćemo biti zahvalni do kraja naših dana!

_{Na osnovu priče „Jarac i medved” iz knjige „Bajke iz Bavarske” autora Karl Spiegel (1914).}