Idealna ishrana za malu decu

Neravnoteža u unosu hranljivih materija kod mališana, kao što je visoka potrošnja proteina, je veoma česta.* Mala deca često unose mnogo proteina kroz normalno kravlje mleko. Zamenom unosa normalnog kravljeg mleka za vaše dete Humana Junior mlekom, količina proteina koju vaše dete konzumira može se smanjiti.

_{*EFSA (European Food Safety Authority). Naučno mišljenje o potrebama za hranljivim materijama i ishrani odojčadi i male dece u Evropskoj uniji. (2013). EFSA novine. 11(10):3408.}

Vitamin D i kalcijum su važni za normalan razvoj kostiju. Međutim, istraživanja su pokazala da mališani često imaju premalo vitamina D u krvi.*

_{*Braegger C, Campoy C, Colomb V, Decsi T, Domellof M, Fewtrell M, Hojsak I, Mihatsch W, Molgaard C, Shamir R, Turck D, and van Goudoever J on behalf of the ESPGHAN Committee on Nutrition. Vitamin D in the healthy European paediatric population. (2013). Journal of Pediatric Gastroenterology and Nutrition, 56(6):692-701.}

Vitamin A je jedan od vitamina rastvorljivih u mastima i uključen je u vid i rast ćelija. Štaviše, važan je za imuni odgovor tela. Vitamin A čini vaše dete manje podložnim infekcijama jer štiti kožu i sluzokožu, čime jača barijeru tela protiv klica i virusa. Istovremeno, podstiče aktivnost belih krvnih zrnaca i proizvodnju antitela.* Ukratko: vitamin A podržava imuni sistem i stoga je neophodan u ishrani malih heroja.

_{* EFSA Panel on Dietetic Products (2013). Scientific Opinion on nutrient requirements and dietary intakes of infants and young children in the European Union. EFSA J 11(10): 3408.
European Food Safety Authority (EFSA). Scientific Opinion on Dietary Reference Values for vitamin A. (2015c). EFSA Journal. 13(3):4028.}

Sva nova iskustva koja vaš mali heroj ima u prvih nekoliko godina čine da njihov mozak i nervne ćelije rade punom parom. Alfa-linolenska kiselina (ALA) igra važnu ulogu u tome. ALA nije samo važan gradivni blok ćelijskih membrana, već je i prekursor mnogih esencijalnih masnih kiselina i signalnih supstanci, koje su vitalne za razvoj imunog sistema dece. Stoga je ALA esencijalni element zdrave ishrane.* Pošto telo ne može da proizvede sopstvenu ALA, masna kiselina mora da dolazi iz izvora ishrane.

_{* European Food Safety Authority. Scientific Opinion on the essential composition of infant and follow-on formulae. EFSA Journal 2014;12(7):3760.}

Da biste sprečili nedostatak gvožđa, svom detetu ne treba davati normalno mleko pre isteka prve godine — a količina za malu decu treba da bude ograničena na jednu ili dve šoljice dnevno. Normalno kravlje mleko ne samo da ima veoma malo gvožđa, već i previše konzumiranja može čak da ometa apsorpciju gvožđa i da dovede do nedostatka gvožđa.* Uverite se da svom detetu ne dajete više od 500 ml mleka ili mlečnih proizvoda dnevno.**

_{*Ziegler EE (2011). Consumption of cow's milk as a cause of iron deficiency in infants and toddlers. Nutrition Reviews, 69(Suppl1):37–42.}

_{Suthuvoravut U, Abiodun P, Chomtho S, Chongviriyaphan N, Cruchet S, Davies P et al (2015). Composition of follow-up formula for young children aged 12–36months: Recommendations of an international expert group coordinated by the nutrition association of Thailand and the early nutrition Academy. Ann Nutr Metab 67(2):119–132.}

_{** Alexy U, Hilbig A (2016): Update Säuglingsernährung. Ernährungsumschau Jg. 63 (12): M716-723.}

Jod je neophodan za štitnu žlezdu, što zauzvrat utiče na brojne procese u telu kao što su kognitivni razvoj i metabolizam. Shodno tome, nedostatak joda kod mališana može smanjiti njihove kognitivne i motoričke sposobnosti. Zbog toga je adekvatna zaliha joda ključna tokom ove faze života.* Zvanične studije širom zemlje pokazuju, međutim, da oko polovine dece mlađe od dve godine u Nemačkoj ima premalo joda u telu.**

_{* World Health Organization (WHO) and Food and Agricultural Organization of the United Nations (FAO). Vitamin and mineral requirements in human nutrition. (2004). Available at: http://www.who.int/nutrition/publications/micronutrients/9241546123/en/}

_{** Thamm M, Ellert U, Thierfelder W, Liesenkotter KP, Volzke H (2007). Iodine intake in Germany. Results of iodine monitoring in the German Health Interview and Examination Survey for Children and Adolescents (KiGGS). Federal Health Bulletin-Health Research-Health and Safety 50:744–749.}